Prag je još i Zlatni grad, Grad stotinu tornjeva, Magični grad, Majka svih gradova, Kruna sveta, San u kamenu.
Jedna od legendi, koja nije u skladu sa istorijskim činjenicama, govori o postanku imena Praga. Višehradom je za vreme dinastije Pšemislovića vladala princeza Libuše. Kako je zemlja rasla ukazala se potreba za novim gradom, pa su podanici upitali princezu gde da ga sagrade. Ona im je predložila: “Tamo gde su četiri elementa u skladu - plodno tle, čist vazduh, dovoljno šume za vatru i čista voda.” Pošto se princeza popela na najvišu tačku Višehrada, pri zalasku sunca ispružila je ruku prema istoku u pravcu gustih šuma i rekla: “Vidim visok dvorac čija slava doseže do zvezda. Ukoliko pođete tamo u gustoj šumi naićićete na čoveka koji delje prag za svoju kuću. Na tom mestu podignite dvorac i nazovite ga po pragu koji čovek delje.”
Dok se vozite prema Hradčanima i Praškom dvorcu prolazite pored stadiona Strahov, najveći stadion na svetu koji prima 220.000 ljudi. Velika betonska konstrukcija napravljena je 1932. godine. Godine 1948. postaje mesto za održavanje sletova i političkih manifestacija. Na stadionu se nalazi 8 fudbalskih terena, danas služi za koncerte i fudbalskom klubu Sparta za treninge. Ipak, Sparta nikada nije na njemu odigrala utakmicu, ali su zato svirali Rolling Stones-i pred 127.000 ljudi. Kao i mnogi bili su oduševljeni prizorom dvorca, ali danju, noću se nije video jer nije imao osvetljenje. Tom prilikom poklonili su rasvetu kako bi blistao i noću.
Stigli ste do Hradčana i sledi pešačka tura obilaska grada. Ako se naoružate udobnom obućom i dobrom kondicijom ne preostaje vam ništa drugo sem uživancije.
Praški dvorac priča svoju priču jos od 9. veka kada je od drvene građevine do danas doživljavao razne promene. Svaki vladar davao mu je svoj pečat, klasičan izgled dobija u 18. veku za vreme vladavime Marije Terezije, po mnogima ugušila je prostranstvo dvorišta ispred katedrave Svetog Vida. Predstavlja jednu od najslavnijih vladarskih rezidencija Evrope, danas je u njemu sedište predsednika Češke Republike. Po Ginisovoj knjizi rekorda je najveći dvorac na svetu.
Katedrala Svetog Vida podignuta je na ostacima romaničke rotonde u kojoj su se čuvale mošti Svetog Vida. Dugačka 124 m široka 60 m sa glavnim svodom visokim 33 m. Kapela Svetog Vaclava najvrednije je mesto u samoj katedrali, u njoj su smešteni ostaci zaštitnika Češke. Ukrašena poludragim kamenjem, mozaikom od ametista i pozlatom predstavlja primer visoke češke umetnosti.
Iza katedrale je crkva Svetog Đorđa, druga najstarija crkva u okviru Praškog dvorca, prekoputa je Terezijanum mesto za usedelice, zapravo plemkinje koje se nisu udale do dvadesete godine.
Zlatna ulica poznata po minijaturnim kućicama koje su bile izgrađene za dvorske vojnike u 16. veku. U ulici je postojao zatvor za žene. Po legendi tu su živeli alhemičari za vreme cara Rudolfa II Habzburškog koji su caru tražili recept za proizvodnju zlata, eliksir mladosti i kamen mudrosti.
Nailazimo ka kafić u kome se pravi pauza i gde preporučujemo da popijete coffe, tea or grog - džin, vruća voda i šećer... Ne zvuči privlačno ali je fantastično. Taman će vam dati snage da nastavite razgled, jer ste tek na početku.... Dolazite do vidikovca sa kog se pruža prelep pogled na grad. Spuštanje stepenicama, ovaj deo je dobar zato sto se ide nizbrdo, i ide se prema mostu.
Usput se nailazi na Kafkin muzej i najmanju ulicu u Pragu koja vodi do restorana, a regulisana je semaforom jer se dvoje ne mogu mimoići na stepenicama.
Dolazi se do Praške Venecije. Gde ćete na mostu naići na mnoštvo katanaca kojima su zaljubljeni zaključali svoju ljubav, učinite to i vi. Sa druge strane kanala videćete restoran koji je zapravo bio mrtvačnica, a koji je danas veoma posećen. Već smo ispod samog Karlovog mosta.
Kroz Prag protiče reka Vltava i kako to obično biva deli ga na dva dela koja spajaju mnogi mostovi. Najznačajniji, a ujedno i simbol Praga, je Karlov most koji je podigao niko drugi do Karlo IV. Prvobitni Juditin, prvi kameni most, je zamenjen jer nije izdržao poplavu koja je bila u 13. veku. Sam Karlo IV položio je kamen temeljac 1357 godine 9.7. u 5:31. Sve je tako urađeno sa razlogom jer kada poređamo brojeve dobijamo simetričan niz neparnih brojeva 135797531. Na mostu ima 30 skulptura, dugačak je 520 metara, a širok 9.5 metara. Prelaskom na drugu stranu stiže kroz lavirint uskih uličica do Starogradskog trga.
Na Starogradskom trgu nailazite na pregršt znamenitosti Starogradska većnicana kojoj je kasnije dodat Astronomski sat, Tinska crkva, spomenik Janu Husu podignut na mestu gde je spaljen, crkva Svetog Nikole... Osim stotine turista koji se na trgu okupljaju na pun sat kako bi gledali “predstavu” astronomskog sata tu se održava i veliki Božićni vašar. Iz trga je Jevrejska četvrt do koje se dolazi Pariškom ulicom, a koja je najskuplja ulica u Pragu, što po ceni kvadrata, lokala, tako i butika sa ekskluzivnim stvarima. Mi idemo na drugu stranu prema Vaclavskom trgu.
Sam Vaclavski trg je nastao za vreme vladavine Karla IV na mestu bivše konjske pijace, tako se jedno vreme zvao Konjski trg. Dugačak oko 750 metara. širok 60 metara obiluje raznim restoranima prodavnicama nezaobilaznim kioscima sa kobasicama, zapravo sve je podređeno turistima. Trgom danas dominira Vaclav na konju i Narodni muzej ispred koga je uzidan bronzani krst posvećen Janu Palahu, češkom studentu koji se spalio ispred muzeja kao protest invaziji Varšavskog pakta.
Razgled se završava i kreće se prema železničkoj stanici iznad koje je parking za autobuse. Posle “dobre” šetnje prava je radost sesti na kratko u autobus koji vas vozi do hotela. Dok noge pulsiraju u glavi se smenjuju slike bajkovitih prizora grada kojim ste prošetali. Kratak predah u hotelu i naravno pravac centar. Večera u pivnici je sjajan izbor, veprovo koleno i pravo češko pivo je preporuka.
Posle boravka u ovom prelepom gradu pitaćete se da li ste došli na prag istine.
